Pornici na javnom mjestu

Dating > Pornici na javnom mjestu

Click here: ※ Pornici na javnom mjestu ※ ♥ Pornici na javnom mjestu

To maštanje se završilo vriskom majke mi roditeljke da neće da svake noći sanja kako me skuplja u koficu pa odustadoh. A kad ga uključiš, sve iz MS-DOS-a, kakav crni Windows…izađe lepo crno na ekranu, slovo C, dve tačke, kosa crta, pa se ti jebi.

Na sledecoj stanici autobus je bio pun pa su se svi tiskali jedni o druge. Prvi put sam svršila s 12 uz neki amaterski pornic I od tada sanjam o kurcu koji sam osjetila par dan nakon 15. Postalo je jos toplije. Jos jedna stanica — cinilo se da ce ljudi stajati jedni drugima na glavi. Bio je divan, cist, dugacak i obiman, mozda najlepsi kurac koji sam vidjela.

Izvlacio ga je do moje guze, pa opet napred sve jace nadrazujuci me. Napaljena i znatizeljna posla sam a on me je odvukao u bastu kafica i krenuo da me ljubi. Od tada smo napredovali i moj Limenko koji je sad pristojna četvorka, i internet i ja sa njima.

Net.hr - Palila sam se malo usput na neke lap-topove, pa odustala. Pocela sam osecati kako me neko u toj guzvi pritiska celim svojim telom, sasvim uobicajeno u krcatom autobusu.

Karanje na javnom mestu su samo ključne reči po kojima me, neznano zašto, najčešće pronalaze po pretraživačima. Ono, nije da nas ne odrađuju na javnim mestima, ali ovaj naslov nema veze s blogom, tako da — smatrajte ga navlakušom, i to klasičnom. Htela sam nešto drugo, u stvari, da vam ispričam. Da pokušam da objasnim i vama i sebi kako sam od normalnog deteta porasla u ….. Ja nikad nisam bila normalno dete. Dobro, možda neko računa u normalno idiota koji se druži isključivo sa dečacima, kad se uopšte s bilo kim i druži, i koji provodi po deset sati dnevno zatvoren u svojoj sobi, pišući i čitajući nešto. Mislim da joj i danas to pada na pamet. Jedan se zvao , drugi. Na prvi zvuk sam se zaljubila, pošto baš nije imalo Bog-zna-šta da se vidi. I odmah sam nekako znala šta volim u životu. Gledala sam redovno i bila opsednuta komunikatorima alooo, ođe mobilniii! U međutim sam naučila da pucam iz vazdušne puške, trenirala karate i maštala da jednog dana kao Čarolija skačem iz aviJona. To maštanje se završilo vriskom majke mi roditeljke da neće da svake noći sanja kako me skuplja u koficu pa odustadoh. Ali od kompjuterskih nakaza nisam. Upijala teoriju koju uglavnom nisam najbolje razumela i maštala o praksi. Kad sam u osmom razredu videla informator Vojne škole u Rajlovcu u koju su primali devojke — operatere na radarsko-računarskim sredstvima, mojoj sreći nije bilo kraja. Onako razočarana, mrzeći oca do Enterprajza i dalje, shvatih da je skojevac u gimnaziji pa se i ja upisah tamo, kad već negde moram, u nameri da posle dve godine klisnem u Niš na smer za računare i programiranje. U medjutim mi se rodi brat retard svi već znate do sad da je to u stvari divna sestrica jedna, samo tako tepamo jedna drugoj koga nisam mogla da ostavim kreštavog i buljavog. Majka je takođe kreštala i buljila se, pa upisah jezičko odeljenje. Tu sam malo zaboravila na kompjutere i počeh da se zaljubljujem u novinarstvo, vukla sam sa sobom i dane i noći provodila u radijskom studiju. Dooobro, zaboravila sam na kompjutere i zbog visoke doze hormona koji su me prvo zaljubili u jednog Gorana koji je takođe vukao uher i bio mnogo pametan i sladak, i hteo da postane novinar…i u tome je uspeo, pa u jednog Sašu matematičara, pa…pa da. Kad sam se vratila na skojevca, udala se i rodila bebu, opet sam se nešto majala s kompjuterima jer sam u međuvremenu polagala ispite, a za potrebe prakse iz informatike mesecima sam unosila podatke nekih morona u JIS MUP-a. Nadam se da su za ovih dvadeset godina konačno svi moroni na svojim mestima u Sistemu. Jedina vajda od toga — prsti mi se srodili s tastaturom u potpunosti. I u snu mogu da kucam, majke mi. A onda je na red došla televizija. Posle par godina provedenih uz dve pokvarene pisaće mašine, kad sam se taman navikla da priloge pišem u sveskama za pismene zadatke iz matematike volim kockice , u našu redakciju sleteše dva komada najmodernijih. Više su zagledani i strahopoštovani nego onaj stelt onomad u Buđanovcima. Ja srećna ko Nova Godina, milenijumska. A kad ga uključiš, sve iz MS-DOS-a, kakav crni Windows…izađe lepo crno na ekranu, slovo C, dve tačke, kosa crta, pa se ti jebi. Ako i kako znaš. Ja se tu opet zaljubila, i ta ljubav, evo, i dan danas nije prestala. Palila sam se malo usput na neke lap-topove, pa odustala. Ne volim situriju za u džep. Jebeš komp ako na skener ne može da se lepo spusti kafa. Volim stabilnost velikog mighty PC-ja. Umrla sam od ljubavi. I prvo sam uvela internet. Od tada smo napredovali i moj Limenko koji je sad pristojna četvorka, i internet i ja sa njima. Svuda sam zavirivala, sve sam istraživala, tako sam nabasala i na FB, i na Twitter mnogo kasnije, i na blog, tada Nadlanu…i na mnogo divnih ljudi i korisnih informacija. Nisam ni znala šta je blog kad sam ga otvorila, ali sam uizguglala, pročitačla sve i svašta na tu temu, saznala…radoznalo to. I možda je radoznalost stvarno ubila neku mačku, ali je definitivno od majmuna stvorila čoveka. I šta sam ono htela….? Nešto sam jutros oko šest i dvadeset, kad me probudilo sunce, razmišljala kako sam od normalnog ženskog čeljadeta postala kreten koji akcijaši po internetu umesto da hekla tako mi juče neki rekoše , pa sam skapirala da ja nikad nisam bila normalnano žensko čeljade. Makar ne po merilima ovih prostora. I prenesite, molim vas, da odlično umem da heklam, vezem, pletem i radim poentlase. Tako sam u mogućnosti. Jedino ako neće partijski grb da im izvezem…za cenu će se dogovorimo.